Син Матијаш иде на мејдан мјесто Марка Краљевића 0001    Књигу пише ага од Удбине 0002    Баш на руке Краљевића Марка, 0003    У књиги је липо набрајао 0004    И овако Марку говорио: 0005    ”Борај теби, Краљевићу Марко! 0006    Ако не знаш, да ти сада кажем, 0007    Да ти кажем, а да ти не лажем. 0008    Колико је од Мораве града, 0009    Од Мораве па до Бајне луке, 0010    А одовуд до равна Косова, 0011    На сваком сам затворио врата 0012    И побио, што ј’ у граду било. 0013    Побио сам младе господаре 0014    И донио благо небројено. 0015    Потуко сам слуге и слушкиње, 0016    Да не оста ни жијеве главе. 0017    Главе сам им на коље натицо, 0018    Нуз капије на бедеме мето. 0019    На капији глава господарска, 0020    Да се знаде, тко ј’ у граду био. 0021    Још ми кажу, Краљевићу Марко! 0022    Још ми кажу за твојега града, 0023    Град Прелипе једини остаде, 0024    У ком нисам рујна вина пио, 0025    Нити пио, нит се веселио, 0026    Нити русу одсјеко ти главу. 0027    Али, Марко, вјера ти је моја! 0028    Вјера моја тврђа од камена, 0029    Што не бише, мора скоро бити, 0030    Што с’ не чуло, да се скоро чује. 0031    Ако желиш, да т’ у госте не идем, 0032    Изиди ми на мејдан јуначки, 0033    Да се, Марко, туде огледамо, 0034    Огледамо, за здравље питамо. 0035    Ако ли ми на мејдан не смијеш, 0036    Запалит ћу твојега Прелипа, 0037    Одсјећ ћу ти у рамену главу, 0038    Однет ћу ти до три добра твоја: 0039    Једно добро шарца од мејдана 0040    И нуз шарца коњица дората, 0041    Кога јаши сине Матијашу, 0042    Кад са бабом на Косово иде. 0043    Друго добро вито бојно копје, 0044    Које, Марко, ти на мејдан носиш, 0045    Које ти је царе поклонио, 0046    Кад с’ код цара у Стамбулу био. 0047    Треће добро ону бритку ђорду, 0048    На којој су три златна гајтана, 0049    Сваки кошта по триста дуката. 0050    А сам балчак хиљаду дуката.” 0051    Кад је ага књигу навезао, 0052    Слао ју је Краљевићу Марку. 0053    Књигу штије Краљевићу Марко, 0054    Књигу штије, грозне сузе лије. 0055    Нуз њег сједи дите Матијашу, 0056    Нуз њег сједи, па у Марка гледи. 0057    Пса је Марку тихо бјеседио: 0058    ”Борај теби, мој роеђени бабо! 0059    И досад су књиге долазиле, 0060    Ти си штио, на ње си се смијо, 0061    А сад штијеш, грозне сузе лијеш.” 0062    Одговара Краљевићу Марко: 0063    ”Књигу пише ага од Удбине, 0064    Па ме зове на мејдан јуначки, 0065    Ако ли му на мејдан не смијем, 0066    Запалит ће мојега Прелипа, 0067    Одсић ће ми русу главу моју 0068    И отет ће до три добра моја: 0069    Једно добро шарца од мејдана 0070    И нуз шарца коњица дората, 0071    Кога јашиш, сине Матијашу! 0072    Када с меном на Косово идеш. 0073    Друго добро оно бојно копје, 0074    Које јунак на мејдане носим, 0075    Које ми је царе поклонио, 0076    Кад сам био код цара у граду. 0077    Треће добро ону биртку сабљу, 0078    На којој су три златна гајтана, 0079    Сваки кошта по триста дуката, 0080    А сам балчак хиљаду дуката. 0081    Не бојим се, моје драго д’јете! 0082    Не бојим се ја удбинског аге, 0083    Ал сам, синко, љуто оболио, 0084    Оболио, т’јелом ослабио, 0085    Па не могу аги на мејдане, 0086    Ако не ћу да лудо погинем.” 0087    Ал говори дите Матијашу: 0088    ”Не бој ми се, мој рођени бабо! 0089    Већ ми седлај коњица дората, 0090    Ја ћу тебе, бабо, зам’јенити, 0091    Ја ћу ићи аги на мејдане. 0092    Надат се је, да сам бољи јунак.” 0093    Кад је Марко дите разумио, 0094    Све је мисли на једну смислио, 0095    Па ј’ учио дите Матијаше. 0096    Учио га и свитово Марко, 0097    Свитовао, па је бјеседио: 0098    ”Борај теби, дите Матијашу! 0099    Кад већ хоћеш, да мејдана д’јелиш, 0100    Послушај де старца бабу твога. 0101    Када дојдеш у пол Цариграда, 0102    Скочи с коња, клекни на колина, 0103    Па се моли, како с’ ми молимо, 0104    Па поздрави нашу драгу госпу: 0105    ”Драга госпо, помози ти мене! 0106    Црна земљо, спремај мене у се, 0107    А не дај ме баш у турске руке, 0108    Да ме Турци млада покапају.” 0109    Што је бабо свитовао Мату, 0110    То је Мато липо упојмио, 0111    Па се сједа на добра дората, 0112    Па он иде аги намејдане. 0113    Ксд је дошо у пол Цариграда, 0114    Скочи с коња дите Матијашу, 0115    Скочи с коња, клекну на колина, 0116    Па се моли, како с’ ми молимо, 0117    Па поздравља нашу драгу госпу: 0118    ”Драга госпо, помози ти мене! 0119    Црна земљо, спремај мене у се, 0120    Па не дај ме баш у турске руке, 0121    Да ме Турци млада покапају.” 0122    Истом Мато молитву свршио, 0123    Ал ето ти ага од Удбине, 0124    Па се спрда с младим Матијашом: 0125    ”Голобрада једна кукавицо! 0126    Дед замахни, ако си делија.” 0127    Одговара дите Матијашу: 0128    ”Ти си старији, ти и прво маши.” 0129    То послушо ага од Удбине, 0130    Те он први сабљом замахује. 0131    У Мате је мудар коњиц био, 0132    Те је под њим брзо поклекнуо. 0133    Још мудрије дите Мато било, 0134    Па замахну с демешкињом сабљом. 0135    Како ј’ сретно момче замахнуло, 0136    Дочепа се демешкиња врата, 0137    Он одсиче ту агину главу. 0138    Паде ага, паде му и хвала, 0139    Од лошијег него ли је Марко, 0140    Од Маркова сина Матијаша. 0141    Тако бива свакоме јунаку, 0142    Кој’ се моли Богу и Марији. 0143    Оде Мате гором пивајући, 0144    Оде Мате својем двору билом, 0145    Па дарује старом баби свому, 0146    Па дарује ту агину главу: 0147    ”Ево т’, баба, хваљивџина глава!”